…još malo o teoriji, skraćenice i termini

Ovo sam usput surfajući internetom skupljao, pa da sada postavim sve na jedno mjesto🙂 (dakle, izvori su ostali forumi, blogovi, moje znanje i sl.), evo recimo nekih tekstova sa Elite-Security foruma.

AGC

Automatska kontrola jačine (Automatic Gain Control) ili AGC je kolo/uređaj koje kontroliše jačinu izlaznog signala u obrnutoj proporciji naspram jačine signala koji ulazi u kolo/uređaj.
Ovaj tip kontrole se često koristi za brze, ulične, radio-intervjue, i kao posledica se moze čuti kako pozadinska buka raste svaki put kada spiker pauzira na par sekundi, da bi iznenada njegov govor sve okolne šumove utišao.
Novija upotreba AGC-a je kombinacija prethodno opisanih uređaja i kola osetljivog na signal koje sprečava da se zvuk pojačava kada nema korisnog signala. Ovo sprečava pojavu pojačanja i utišavanja pozadinske buke/šuma kada se obični kompresor koristi kao AGC. Ja lično koristim u Winampu AGC plugin koji mi omogućava da svaka pjesma bude odsvirana istim nivoom, a ne jedna jača jedna tiša itd.. Velika upotreba AGC kontrole je po radio stanicama također.

Anti-Aliasing Filter

Prije nego što se signal podvrgne A/D konverziji, mora proći kroz niskopojasni ili LP (Low-Pass) filter koji će skinuti sve frekvencije koje su više od polovine frekvencije uzorkovanja tj. semplovanja. Ovo je neophodan proces, zato što je potrebno barem dva sempla po ciklusu da odrede poziciju i jačinu frekventne komponente, tako da treba barem ili tačno stotinu semplova da se enkodira ton od 50 Hz.
Da ne bi uticao na čujni signal, anti-aliasing filter je vrlo strm, i ima ekstremno brz pad krivulje iznad gornje frekventne granice.

Anti-Imaging Filter

Da bi se u digitalnom audio-sistemu, iz digitalnih reči “vratio” analogni signal, koristi se D/A konverter. Izlaz ovog uređaja je stepenasti talasni oblik koji sadrži veliki udio visokih frekvencija zvanih “images”. Da bi se rekonstruisala fina replika originalnog signala, stepenice se propuštaju kroz oštar LP-filter koji se zove anti-imaging filter. On je sličan, ili čak identičan anti-aliasing filteru koji se nalazi u A/D konverteru, ali mu je namjena potpuno drugačija.

Bandpass Filter

Bandpass filter je filter koji ima bandwidth, odnosno raspon-frekventni opseg. Bandpass filter ili BPF moze biti “širok”, i tada ima širi bandwitdh/raspon ili obrnuto, “uzan”, koncentrisan na precizirane frekvencije. Oba mogu biti sa fiksnom frekvencijom i rasponom, ili sa promenjljivom frekvencijom i/ili rasponom.
Raspon BPF se definiše kao gornja cut-off frekvencija minus donja cut-off frekvencija. Unutar tog raspona, frekventni sadržaj signala će biti propušten kroz filter.

BPM (beats per minute)

Predstavlja broj udaraca u minuti i služi da nam ukaže na tempo nekog muzičkog djela.
BPM je u poslednjih 30-tak godina (nakon pojave disco muzike) postao veoma bitan podatak za svakog DJ-a, jer mu je to glavni parametar za snalaženje pri pravljenju kombinacija u miksu različitih pjesama.

Brickwall Filter

Neki niskopojasni filteri ili LPF (lowpass filter) imaju tako strmu, oštru krivulju ili “cutoff slope” da na grafikonu krivulja podseća na zid (brickwall). Ovi filteri se najčešće koriste za anti-aliasing i anti-imaging procese.

Chorus

Chorus je elektronski muzički efekat koji mjenja zvuk solo-instrumenata tako da imitira, odnosno simulira veću grupu istih instrumenata sviranih istovremeno, kao na primer, hor ljudskih glasova ili gudačku sekciju. Subjektivni efekat/doživljaj pravog hora je činjenica da je u zvuku prisutan veliki broj pevača i njihovih pomešanih glasova. Oni, svako za sebe imaju malčice različite frekvencije i nisu potpuno intonativno precizni i tačni. Ovaj zvučni miks je izuzetno složen, jer relativne faze unutar svakog pojedinog signala/glasa potiru ili pojačavaju jedna drugu u vrlo širokom frekventnom opsegu.
Vještački korus efekat je prvi put postignut podvrgavanjem ulaznog signala nizu vrlo kratkih kašnjenja (time delay-a) i njihovim međusobnim kombinovanjem. Kašnjenja su onda varirana na slučajan način (random) ili modulisana, tako da se povećava nesigurnost i slučajnost kombinovanih i rezultirajucih signala. Ovaj način dobijanja korusa se zove “time domain synthesis” i jako je skup i komplikovan, jer zahteva ogroman broj uređaja i dosta vremena. Novi tipovi korus-uređaja rade na “frequency domain”-principu i znatno su jednostavniji a samim tim, donekle neubjedljiviji. Signal se ovde djeli na puno frekventnih opsega nizom bandpass filtera, a zatim se svaki opseg varira po fazi i amplitudi na slučajan nacin, nakon čega se rekombinuju.

Clipping

Ako se talasni oblik (waveform) propusti kroz pojačalo ili neki drugi uređaj koji ne moze brzo ili da uopste prilagodi svoj maksimalan napon ili zahteve za strujom, talasni oblik se ponekad moze nazvati “klipovanim”, ili isečenim, jer grafički prikazan, izgleda kao da su mu vršne vrednosti (peak-ovi) odsečene makazama. Klipovan talasni oblik sadrži veliki udeo harmoničkih izobličenja ili “distorzija” i zvuči jako grubo i oštro. Klipovanje se najčešće dešava kada se preoptereti izlaz audio-pojačala, a ponekada i zbog prejakog signala na ulazu u pojačalo.
Tačka klipovanja pojačala se definiše kao maksimalni sinusni oblik signala koji, kada se gleda na osciloskopu, ne pokazuje znakove izobličenja pikova iskusnom posmatraču.

Comb Filter

Comb (eng: česalj) filter je filter koji posjeduje niz vrlo dubokih padova ili usjeka u svom frekventnom odazivu. Razmak izmedju usjeka duž frekventne ose raste kao množilac najnižeg frekventnog usjeka, tako da niz izgleda kao pravilno raspoređen grafikon na linearnoj frekventnoj skali.
Komb filter se javlja kada se signal podvrgne kašnjenju i doda samome sebi. Frekvencije kod kojih je kašnjenje polovina delay-perioda i umnožioci tih frekvencija se potiru kada se njihovi signali kombinuju jer imaju različit polaritet/fazu. Ako su signali iste jačine, potiskivanje je savršeno i usjeci su beskrajno duboki, tj. nema nikakvog signala/zvuka.

Compressor

Kompresor je audio-uređaj koji smanjuje dinamički opseg signala. Kompresor je prvi deo kompandera (uređaja koji je kombinacija kompresora i ekspandera).
Efekat kompresora je da učini glasne delove signala tišim i da vrlo tihe delove učini glasnijim. Kompresori se jako često koriste prilikom snimanja zabavne muzike i radio-emitovanja, kao i na TV-stanicama, gdje vrlo tihi pasaži mogu biti potisnuti ili izgubljeni u pozadinskoj buci ili šumu okruzenja. Na primer, kada se muzika sluša u automobilu, buka motora moze lako zamaskirati ili čak potisnuti tihe muzičke ili govorne pasaže.
Limiter se ponaša na sličan način kao kompresor, ali “radi” na samom vrhu dinamičkog raspona.
Subjektivna čujnost kompresora jako zavisi od njegovih vremenskih konstanti (attack time i release time), koje se moraju pažljivo birati da se izbegne očigledno i mahom neželjeno “pumpanje” jačine zvuka.
Da bi se vratio dinamički raspon signalu, može se koristiti ekspander jačine, ali se i dalje mora posvetiti velika pažnja tome da vremenske konstante, “slope” i threshold-nivo odgovaraju tipu i nameni kompresora.

De-esser – De-eser

De-esser je poseban tip kompresora koji radi samo na visokim frekvencijama, obično iznad 3 ili 4 kHz. Koristi se često, posebno u radijskom i TV-emitovanju, da smanji ili ukine efekat vokalnih sibilanata, koji su obično prejaki kada pevači ili spikeri priđu suviše mikrofonu. Kada energija visokih frekvencija pređe pretpodešeni prag osetljivosti – threshold, kompresor počinje da radi sa ciljem da redukuje visokofrekventni odziv. Slabi, tihi zvuci visokih frekvencija se ne diraju, tj. prolaze neizmjenjeni kroz de-eser.

Digital Delay – Digitalno kašnjenje

Digitalni uređaj koji omogućava promjenjljivo vrjeme kašnjenja. Vremensko kašnjenje (Time Delay) se koristi kod vestačkih reverberacijskih sistema, za posebne efekte prilikom snimanja muzike, kao i da obezbjedi kašnjenje zvuka pojedinih zvučnika kod specijalnih razglasnih sistema. Pre pronalaska digitalnih uređaja, jedini način da se postigne ovaj efekat je bio korišćenjem magnetofonske trake, tzv. tape-echo, kao i postavljanjem zvučnika na jedan kraj dugačke cevi a mikrofona na drugi kraj. Ovim se postizalo kašnjenje od otprilike 3 milisekunde na svaki metar dužine cevi, i samim tim, zaista je bilo nepraktično postizanje dugih kašnjenja.

Digital Signal Processing – DSP

DSP je jednostavno, obrada i modifikacija signala u digitalnom obliku (nakon prolaska kroz AD-konverziju). Danas gotovo svi elektronski muzički instrumenti koriste nekakvu vrstu DSP-a, kao i razliciti merni uređaji, naprimer: osciloskop ili FFT-analizator. Većina DSP-baziranih uređaja koristi mikroprocesorsku tehnologiju.

Distorsion

Teoretski, bilo kakav dodatak ili modifikacija signala izazvana bilo kojom vrstom uređaja se može nazvati “distorzijom” ili izobličenjem. Ipak, izraz se koristi u nesto ograničenijem obliku, tj. podeljen je u šest tipova:

1. Nelinearno izobličenje, koja se manifestuje kao: harmoničko izobličenje i intermodulaciono izobličenje. Harmoničko izobličenje nastaje kada sam uređaj proizvodi/dodaje harmonike originalnom signalu. Intermodulaciono izobličenje je proizvod zbirova i razlika između različitih frekventnih komponenti koje čine audio signal.
2. Frekventno izobličenje, tj. nejednako pojačanje različitih frekvencija.
3. Fazno izobličenje, efekat izazvan kada fazni pomeraj audio uređaja nije linearna funkcija frekvencije. Drugim rječima, različite frekvencije imaju različita kašnjenja.
4. Tranzijentno izobličenje, koje uključuje tranzijentno intermodulaciono izobličenje (TIM).
5. Volumensko (skalno) ili jačinsko izobličenje
6. Frekventno modulisano izobličenje. Primeri ovoga izobličenja su zavijanje i podrhtavanje (wow & flutter), koje najčešće izaziva pogon uređaja (gramofon i CD-plejer) kao i doppler-izobličenje, koje je posledica kretanja zvučnicke membrane.

Dynamics

Pojam “dinamika” u audio tehnici razlikuje se od onog koji koristimo u svakodnevnom životu. U teoriji o zvuku, dinamika nema nikakve veze sa fizičkim poimanjem ove reči (dinamicno = brzo), već sa odnosom intenziteta zvuka, tačnije – odnosom glasnog i tihog. Kada kažemo da neki snimak ima veliku zvučnu dinamiku, to znači da ćemo u pomenutom snimku naići na velike razlike u glasnoći tog snimka, biće delova koji su veoma glasni a i onih koji su veoma tihi. Kada kažemo da je dinamika mala, to znači da ukupna glasnoća zvuka ima približne vrednosti i da nema prevelikih skokova. Najbolji primer za velike dinamičke skokove (široka dinamika) su snimci klasične muzike, a na malu dinamiku (uska dinamička slika) ćemo naleteti u skoro svakom snimku savremene popularne muzike.
Pri snimanju muzike, dinamička obrada je obavezan proces kroz koji prolaze svi snimci. Svaki instrument i vokali se dinamički obrađuju u procesu produkcije, a nakon toga se dovode na svoje konačne vrednosti pri masteringu/postprodukciji. Sve ovo se radi uređajima koji se zovu dinamički procesori.
Izdvajaju se tri osnovna – kompresor (compressor), limiter i ekspander (expander). Svaki je ponaosob obrađen u rečniku pojmova. Jedna od podgrupa ovih uređaja koju treba pomenuti su multiband dinamički procesori u kojima možemo da podelimo frekventni opseg zvučnog snimka u više bandova i da obrađujemo dinamiku svakog od njih.
Dinamički procesori su obavezni deo svakog muzičkog studija, a koriste se i u radiodifuziji.

Dynamic Filter

Dinamički filter je vrsta jednoprolaznog (single-pass) sistema za redukciju šuma koji koristi jedan ili dva filtera čije su frekvencije rezanja kontrolisane jačinom signala. Ako nivo signala padne za vreme tihih deonica, odziv visokih frekvencija se smanjuje, kao kada se utišavaju visoki tonovi (“treble”) na pojačalu. Nasuprot tome, kada se signal pojačava, vraća se puni frekventni spektar.
Rad ovoga sistema zavisi od činjenice da li će šum biti maskiran signalom kada je nivo signala jak, a ovo je u većini slučajeva tačno.
Ključni element prilikom projektovanja dinamičkog filtera je izbor vremenskih konstanti koje definišu reagovanje promene bandwidth-a. Ako su suviše brze, javiće se izobličenje ili, nasuprot tome, ako je filter spor, šum ce “proći” filtere i učiniti da se čuje kao “disanje” u toku rada.

Dynamic Range

Dinamički raspon zvuka je odnos između najjačeg/najglasnijeg dela i najslabijeg/najtišeg dela neke muzičke deonice. Meri se u decibelima. Simfonijski orkestar može imati dinamički raspon od oko 90 dB, što znači da su najmekši/najtiši pasaži 90 dB manje snažni od najjačih/najglasnijih. Dinamički raspon je odnos snaga, i nema nikakve veze sa apsolutnom jačinom zvuka.
Audio signal takođe ima dinamički raspon, a što se često pogrešno meša sa S/N odnosom (signal to noise ratio). Retko se može naići na slučaj da je dinamički raspon orkestra ili muzike jednak dinamičkom rasponu uređaja koji ga reprodukuje (tj. clipping level-u), koji ogranicava najjači mogući nivo signala.
Često, ekstremno veliki dinamički raspon NIJE poželjan (npr. radio-emitovanje ili muzika u automobilu) tako da se emiteri služe kompresijom ili limitovanjem da smanje dinamički raspon signala PRE nego sto se emituju. Ovaj tip obrade signala izobličava zvuk na manje ili više prepoznatljiv način, a simfonijska tj. klasična muzika je najosetljivija na njega.

Echo

Iako se često pogrešno koristi da opiše, ustvari, reverberaciju; eho je tehnički: prirodna zvučna refleksija koja stiže najmanje 50 milisekundi posle direktnog zvuka. Takođe, da bi se pravilno prepoznao, mora biti značajno glasniji od reverberacije u tom trenutku.
“Gluve sobe” ili “Echo Chambers” su reverberacione sobe koje su pažljivo dizajnirane da budu bez eha. Ako se eho treba naći u snimku, u tu svrhu se može iskoristiti magnetofon, koji će uneti vremensko kašnjenje (tape delay), tj. kašnjenje koje se javlja u intervalu prolaska magnetofonske trake između glava za snimanje i reprodukciju. Ova pojava se zove “tape echo”, i ima povremenu primenu, ali istina, sve manje od kako je digitalna tehnologija obrade zvuka uzela maha. U današnje vreme se ovi procesi simuliraju putem digitalnih kašnjenja (digital delay).

Equalizer

Ekvalajzer, nasuprot onome što mu ime govori (ujednačavač), ustvari MENJA ili KVARI relativnu snagu određenih frekventnih opsega u audio-signalu. Pravilno, ustvari bi se trebao nazvati “unequalizer” ili “pokvarivač”. Ipak, prvi konstruisani ekvalajzeri su bili korišćeni da se energija svih frekvencija ujednači, tj. da se postigne ravan ili “flat” frekventni odziv kod telefonskih linija, i odatle potiče njegovo ime. Primarno, tada još uvek primitivno korišćenje ekvalajzera se javlja u filmskoj industriji (gde drugde?) na počecima zvučnog filma, kada su korišćeni za poboljšavanje razumljivosti govora glumaca. Kasnije, korišćenje ekvalajzera se proširilo na radio i kompletnu filmsku industriju, kao specijalni zvučni efekat, a ta upotreba je i do danas u opticaju.
Svi ekvalajzeri se sastoje od različitih komponenti nazvanih filteri, a oni su ustvari, frekventno-selektivna kola, koja se sastoje od otpornika (R), kondenzatora (C) i kalemova/ovojnica (L).
Ekvalajzeri koji poseduju vršne vrednosti, tj. “peaks” u svojim krivuljama odaziva (kao što su parametarski i grafički ekvalajzeri) se karakterišu prema relativnoj oštrini vršnih vrednosti. “Q” ili “quotient” jednog filtera je mera ove oštrine i definisana je kao centralna frekvencija podeljena sa polovinom snage tog opsega. Na primer, tercno-oktavni filter centriran na 1000 Hz će biti 232 Hz širok na tačkama polovine snage. Njegov Q je 1000/232, ili 4.31. Filteri sa velikim Q-vrednostima imaju običaj da “zvone”, izobličavajući tranzijente i subjektivno jako privlače pažnju slušalaca, kada se intenzivno koriste u zvučnim sistemima.

Expander

Uređaj koji povećava dinamički raspon i smanjuje posledičan šum unutar signala. Jačinski ekspander smanjuje sistemsku jačinu zvuka u skladu sa utišavanjem nivoa signala, čineći tihe signale jos tišim. Ovo proizvodi smanjivanje šuma, jer je relativni odnos izmedju najtišeg i najjačeg zvuka veći. Ako je nivo šuma već dovoljno nizak, tako da ga signal maskira i u toku tihih pasaža, ekspanzija će postaviti najniži nivo dinamičkog raspona u tačku gde je uho smanjene osetljivosti, tako da se šum manje čuje. Ova definicija ekspandera važi i za tip downward expander.

Filter

Filter je poseban tip ekvalajzera koji je projektovan tako da smanji energiju određene frekvencije u određenom frekventnom rasponu. Filteri se uvek ponašaju neutralno, tj. ništa ne dodaju postojećem signalu, ili bi barem tako trebalo da bude. Najčešći tipovi filtera su analogni filteri, koji direktno operišu nad analognim signalom.
Digitalni filteri operišu nad signalom koji je prethodno digitalizovan. Oni su u potpunosti matematički, i izvode niz aritmetičkih operacija nad digitalnim rečima. U principu, digitalni filteri su sintetizovani filteri; digitalna tehnika koja treba da emulira ili simulira analogne filtere. Digitalni filteri imaju uvek identičan rad, tj. oslobođeni su uticaja okoline. Mogu se dizajnirati za gotovo bilo koju karakteristiku u frekventnom domenu i faznom odazivu.

Flanging

Flendžing je specijalan efekat koji vodi poreklo još iz šezdesetih godina 20. veka, kada se koristio za oživljavanje i animaciju standardnih instrumenata i glasova. Flendžing je prvi put postignut snimanjem signala na dva slična ili istovetna magnetofona, koji su naknadno startovani ISTOVREMENO. Pošto magnetofoni nisu bili savršeno sinhronizovani, dolazilo je do malog kašnjenja, za otprilike deseti deo sekunde. Oba izlazna signala su poslata u mikser i podvrgnuta istom tretmanu. Da bi se postigao efekat flendžinga, jedan magnetofon je malčice usporavan, povećavajuci kašnjenje. Ovo se radilo pritiskanjem palcem jednog od kotura (flange) trake na magnetofonu, odakle je i proces-efekat dobio ime. Kada je vremensko kašnjenje različito za dva kombinovana signala, pojaviće se frekvencije koje imaju fazni pomeraj od 180 stepeni, i signali će se potrti, izazivajući useke ili rupe u frekventnom rasponu snimka. Ovo je efekat tzv.“comb-filtera”.
Dok brzina varira, frekvencija useka se kreće duž frekventnog opsega i daje taj čuveni “cevasti, tunelast, fijučući zvuk”. Da bi se postigao PRAVI efekat, palac operatera je morao biti dobro uvežban! Najbolji rezultati se postižu kada se flendžuje signal koji u sebi ima jako puno frekvencija.

Gate

Gejt (često se ne prevodi) je kolo koje fukcioniše kao prekidač, tj. dopušta ili ne dopušta prolazak signala kroz sebe. Pozicija gejta (otvoren ili zatvoren) se kontroliše primenom napona koji može doći sa različitih izvora. Ako nivo signala definiše otvaranje gejta, to je: noise gate, koji zatvara gejt kada je nivo signala toliko nizak da šum postaje čujan. Noise gate je ekstreman primer ekspandera.

Group Delay
Rast, odnosno pad fazno-frekventne krive unutar funkcije frekventnog raspona – odziva, tj. veličina promene faze odziva kao funkcija frekvencije. Grupno kašnjenje je obično vezano za nekakav audio-sistem ili uređaj.

Čisto vremensko kašnjenje (time delay), jednako na svim frekvencijama, daje konstantan odnos faze naspram frekvencije. Ako kod neke audio-komponente ovaj odnos nije konstantan, nego varira sa frekvencijom, kaže se da ta komponenta proizvodi izobličenje grupnog kašnjenja (Group Delay Distortion). Ovo je odgovarajuće vremenskom kašnjenju koje varira sa frekvencijom. Na primer, anti-aliasing filter će obicno imati krivu faznog odziva koja naglo pada na visokim frekvencijama, što znači da će visoke frekvencije biti plasirane sa većim kašnjenjem, dok prolaze kroz filter. Čujan rezultat je gubitak preciznosti muzičkih tranzijenata; oni se rasipaju, “zamućuju” , i dobija se rasuta stereo slika.

Highpass Filter

Highpass filter (visokopropusni filter) jednako propušta signale IZNAD određene frekvencije, koja se naziva rezna, odnosno cutoff frekvencija. Rezna frekvencija se nalazi tamo gde je odziv filtera 3 dB ispod nazivnog odziva. Kriva tog odziva može biti postepena ili nagla.

Gramofoni, odnosno njihova pretpojačala su nekada posedovali tzv. “rumble” filter, koji je skidao superbas frekvencije (10-25 Hz), nastale trešenjem celog pikapa u brazdi gramofonske ploče, obično na početku reprodukcije. I to je bio primer highpass filtera.

Limiter

Limiter je poseban oblik kompresora čija je uloga da spreči izlazni signal uređaja da pređe određeni, pretpodešeni nivo (threshold), bez obzira na količinu ulaznog signala. Limiteri se ponekada koriste za specijalne efekte u pop-muzici, posebno na vokalima. Vokal koji je limitovan biće u suštini konstantnog nivoa, nezavisno od napora ili veštine pevača, od tihog pevanja pa sve do vikanja. Vikanje će ipak biti subjektivno glasnije, zbog specifičnog harmoničkog sadržaja glasa u tim prilikama. Dinamički raspon pevača koji peva bliže mikrofonu je daleko veći od bilo kog instrumenta ili muzičkog orkestra, tako da kada se prilikom snimanja pevača sa orkestrom istovremeno, a da se pritom ne koristi limiter, mora voditi računa o gain-strukturi da bi se održao muzički balans.

Limiteri se ponekada koriste unutar pojačala snage u razglasnim sistemima ili radio-odašiljačima da spreče neočekivane signale viskog nivoa, koji mogu izazvati preopterećenje i veliku količinu izobličenja.

Lowpass Filter

Lowpass filter (niskopropusni filter) jednako propušta signale ISPOD određene frekvencije, koja se naziva rezna, odnosno cutoff frekvencija. Uobičajeno je da se ova frekvenija definiše kao mesto gde je amplitudni odziv filtera 3 dB ispod nominalne vrednosti.

Mnoge prvobitne tonske kontrole su ustvari bile lowpass filteri.

Sampling Rate

Brzina kojom A/D konverter vrši prikupljanje informacija i vrši konverziju. Takođe, brzina kojom se vrši iščitavanje digitalnog signala pri njegovim kasnijim konverzijama.
Najčešće frekvencije na kojima se vrši kvalitetno semplovanje u audio-tehnici:
32.000 Hz – koristi se za MiniDV kao i u LP-modu na DAT uređajima
44.100 Hz – Audio CD i rad pri MPEG-1 kompresiji (npr. mp3 i VCD)
48.000 Hz – digitalna TV, DVD, DAT i profesionalni audio (proces produkcije)
96.000 Hz – DVD Audio, HD-DVD i profesionalni audio (proces produkcije)

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: